Opera 19. veka i revolucija u evropskom kontekstu

Dragana Jeremić-Molnar

Tip nastavne aktivnosti: predavanje, seminar

Kurs je namenjen studentima master i doktorskih akademskih studija.

Uvod

Kurs je osmišljen sa ciljem da pruži dva osnovna uvida: kao prvo, uvid u širenje revolucionarnih ideja i pokreta na Evropskom kontitnentu u 19. veku (prvenstveno u njegovoj prvoj polovini) i kao drugo, da ukaže na ulogu opere u tom procesu. O operi se diskutuje, ne samo kao o delu umetnosti, izloženom uticaju revolucionarnih političkih ideja, već i kao o značajnom faktoru same revolucije.

U prvoj polovini 19. veka revolucionarne snage u Evropi su liberalizam i radikalni republikanizam. U drugoj polovini, međutim, ideološka konfiguracija Evrope postaje kompleksnija i vodi do formiranja nečega što na prvi pogled liči na oksimoron: revolucionarni konervativizam. Premda revolucionarni konzervativizam dobija realnu političku snagu tek u 20. veku,  on je presudno oblikovan već u 19. veku i jedan od njegovih najvažnijih “sastojaka” od samog početka jeste  opera. U nameri da istraži ove složene interakcije u njihovom evropskom kontekstu, kurs je fokusiran na vezu između Oberove opere Nema iz Portičija i nečega što se može nazvati Vagnerovom “tetralogijom” – njenog prvog nacrta (Zigfridova smrt), njenog potpunog izlaganja (Prsten Nibelunga) i njene ideološke finalizacije (Parsifal). Kroz ove opere može se rekonstruisati revolucionarni dinamizam Evrope 19. veka: početak, sa liberalima 1830., kulminacija, sa radikalnim republikancima 1848/1849.  i prolazna konzervativna promena u poslednjim decenijama stoleća.

Struktura kursa:

Deo I: Revolucionarni pokreti u Evropi u prvoj polovini 19. veka  

  1. Revolucionarna politika liberala 1830. godine: Francuska i Holandija
  2. Revoliconarna politika radikalnih liberala 1848/1849. godine: Francuska i Nemačka
  3. Revolucionarna politika u Parizu i Briselu (1830): Oberova Nema iz Portičija
  4. Vagnerova recepcija Oberove Neme iz Portičija
  5. Revolucionarna opera in nuce u Drezdenu (1848/1849): Vagnerova opera Zigfridova smrt

 Deo II: Revolucionarni konzervativizam u Nemačkom Rajhu

  1. Revolucionarne posledice ekstremne desničarske politike u Nemačkom Rajhu
  2. Vagnerov Prsten Nibelunga u Bajrojtu 1876. godine: nemački i evropski kontekst 8. Vagnerov Parsifal u Bajrojtu 1882. godine: nemački i evropski kontekst

 Bibliografija:

  • Sarah Hibberd, French Grand Opera and the Historical Imagination, Cambridge University Press, 2009;
  • Sarah Hibberd, “La Muette and her context”, David Charlton (ed.), The Cambridge Companion to Grand Opera, Cambridge University Press, 2003, pp. 149–167;
  • Hobsbawm, E. J., The Age of Revolution. 1789–1848, New York, Vintage Books, 1996;
  • Thomas Grey, “Richard Wagner and the legacy of French grand opera”, David Charlton (ed.), The Cambridge Companion to Grand Opera, Cambridge University Press, 2003, pp. 321–343;
  • Dragana Jeremić-Molnar and Aleksandar Molnar: Myth, Ideology, and Mystery in the Richard Wagner’s Tetralogy. ”Der Ring des Nibelungen” and ”Parsifal”, Belgrade, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2004, 478 p.
  • Dragana Jeremić-Molnar: Richard Wagner, constructor of“genuine“  Regeneration through Bayreuther Festspiele, Belgrade, Book Factory, 2007, 396 p;
  • Hervé Lacombe, “The ‘machine’ and the state”, David Charlton (ed.), The Cambridge Companion to Grand Opera, Cambridge University Press, 2003, pp. 21–42;
  • Richard Wagner, “Reminiscences of Auber (1871)”, Richard Wagner’s Prose Works. Vol. 5: Actors and Singers, William Ashton Ellis (trans.), London, Kegan Paul, Trench, Trübner & Co., Ltd., 1895.
  • Richard Wagner, “Opera and Drama”, Richard Wagner’s Prose Works. Vol. 2: Opera and Drama, William Ashton Ellis (trans.), London: Kegan Paul, Trench, Trübner & Co., Ltd., 1900.

Uticaj

Do kraja ovog kursa studenti će biti osposobljeni da:

  • razumeju ključnu dimenziju veza između revolucionarnih ideja u Evropi 19. veka i opere;
  • identifikuju i opišu glavne probleme vezane integrativne procese kroz istoriju;
  • skiciraju glavna pitanja kao što su “evropeizacija” i transformativna moć muzike i da diskutuju o njima.
    1. akad.godina: 2. akad.  godina:  3. akad.  godina:  Ukupno za 3 godine:
Broj časova 15 15 15 45
Broj studenata 40 40 40 120
Studijski programi Muzikologija, Muzičko izvođaštvo
Godina/nivo

studija

                    Master akademske                  Doktorske akademske
Status kursa Obavezan Novi
FacebookTwitterGoogle+Share